Salata

Godišnja biljka iz porodice Asteraceae, kultivisana zbog listova. Postoji oko stotinu sorti zelene salate, različite teksture i različite boje listova. Prisutna je na severnoj hemisferi.

100 g salate – 12 kcal

Sadrži skrob, kalijum, fosfora, kalcijum, gvožđe, cink, vitamina C, B1, B2, B5, B6, PP, E, provitamin A.

Zeleno smiruje

Ima umirujuća svojstva, dobra je pomoć za spavanje i deluje kao antidepresiv, zahvaljujući magnezijumu, hromu i sadržaju folne kiseline.

O srcu se brine, o duši misli

Salata ne samo da brine o našoj duši, već zahvaljujući supstancama i elementima koji se nalaze u njoj, brine i o našem srcu.

Povrće na oltaru

Veruje se da je zelena salata uzgajana od sorte sa gorkim listovima, koja je bila prisutna u Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Uzgajana je 4500 godina pre naše ere zbog ulja koje se nalazi u njegonom semenu. Tek u 6. veku pre naše ere Persijanci su upoznali ukus njenog lišća, a Rimljani su joj pripisivali lekovita svojstva. Kao kuriozitet – car Avgust je sagradio oltar u čast salate.

Negujte svoju sreću

U Kini se verovalo da uzgoj zelene salate donosi sreću. Ovo se služilo u posebnim prilikama, kao što su rođendani ili Nova godina.