Bundeva

Bundeva je biljka koja se uzgaja hiljadama godina, poreklom iz Amerike i pojavljuje se u oko 20 različitih sorti.

100 g bundeve - 19 kcal 

Sadrži celulozu, proteine, karoten, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor i vitamine A, B1, B2, C i PP. 

Bundeva doprinosi mršavljenju

Bundeva se često koristi dijetama za mršavljenje, zbog visokog sadržaja celuloze, vode i dijetetskih vlakana. Ubrzava procese varenja, eliminiše toksine, pomaže u eliminisanju otpadnih materija i pomaže u regulisanju vode nakupljene u telu.

Dragocena unutrašnjost

Bundeva je bogata mineralnim solima i vitaminima, ali ima i još jednu dragocenu tajnu: semenke. Seme bundeve sadrži proteine, omega 3 nezasićene masne kiseline, selen, magnezijum, cink i vitamine grupe B i C. Ovi elementi su korisni u lečenju bolesti urinarnog trakta. Deluju kao diuretički, antiinflamatorni, stimulator žuči i imaju antiparazitski efekat. 

Proslava Kelta

Ne znaju svi da popularni praznik Noć veštica, koji se uglavnom povezuje sa Amerikom, ima svoje početke u tradicijama Kelta, koji su slavili 31. Oktobra, uoči Dana mrtvih. Verovali su da se tog dana duhovi mrtvih vraćaju da se ponovo ujedine sa telima živih. Da bi izbegli ovaj neprijatan susret, Kelti su nosili maske i maskirali se, kako bi uplašili demone. Plešući i cvrkućući oko logorskih vatri, hteli su da oteraju duhove mrtvih. Ovaj praznik je u Ameriku stigao tek u 19. Veku, zajedno sa doseljenicima iz Irske.