Kukuruz

Kukuruz – osnovna hrana pretkolumbovskih civilizacija. Saznajte kako se kukuruz koristio u davna vremena, kao i tajne iz moderne kuhinje i kako se može koristiti u svakodnevnim jelima.

100 g kukuruza - 97 kcal

Ima značajan sadržaj ugljenih hidrata, skroba, albumina, mnogih vitamina iz grupe B, vitamina E, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink i kalijum. Kukuruz predstavlja osnovnu hranu pretkolumbovskih civilizacija. Saznajte kako se kukuruz koristio u antičko doba, ali i tajne moderne kuhinje i kako ga uvesti u svakodnevnu ishranu.

Eliksir mladosti

Kukuruz ima visok sadržaj ugljenih hidrata, skroba, albumina. Sadrži i dosta vitamina B, vitamina E, gvožđa, fosfora, magnezijuma, cinka i kalijuma. Magnezijum, koji je u velikim količinama prisutan u kukuruzu, na odličan način nadoknađuje nedostatak ovog elementa, i povoljno utiče na senilnost i ostale bolesti koje su povezane sa starenjem organizma.

Približno 25% količine vitamina B1 za odraslu osobu dobija se iz 150 grama kukuruza. Takođe sadrži važan antioksidans, vitamin E, koji vas štiti od artritisa. Uvođenje kukuruza u svakodnevni jelovnik smanjuje rizik od srčanih oboljenja i raka, dok ugljeni hidrati sadržani u kukuruzu daju energiju i sprečavaju taloženje masti. Šta više možete da zatražite?

Najkultivisanija žitarica na planeti (da, daleko je ispred pirinča i pšenice), kukuruz dokazano ima kulinarske prednosti u izobilju, ne samo zbog unosa vitamina i minerala, već takođe zbog stepena adaptibilnosti, mogućnosti da se uzgaja u većini geografskih i klimatskih zona. U kukuruzu ćete naći mnogo hranljivih materija koje su vam svakodnevno potrebne. U nastavku donosimo nekoliko saveta kako da je pripremite što raznovrsnije i dajemo vam neke podatke o ovoj žitarici koja je, bukvalno, promenila navike u ishrani mnogih zemalja.

Prednosti i metode pripreme

Kukuruz deluje protiv stresa, jer je bogat vitaminima iz B grupe (naročito vitaminom B1 koji utiče na funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca). Trenutno, kukuruz ima veoma raznoliku upotrebu u kuhinjama sveta. Od kukuruznog brašna peku se hleb i kolači, pripremaju se italijanska ili rumunska jela. To je osnovni sastojak za meksičke tortilje – koje su zauzvrat osnova za takose ili enčilade. Dodaje se u salate, a služi se toplo, kao prilog, uz jela od mesa. Takođe se konzumira u obliku kokica ili korn pahuljica i na kraju, ali ne i najmanje važno, koristi se u proizvodnji burbona.

Zlatna tuča

Kukuruz potiče iz Centralne Amerike, a antropolozi veruju da je kultivisan čak 7000 godina pre naše ere. To je bila osnovna hrana Maja, Asteka i Inka i deo kulture ovih naroda. Prema legendi, Bog Sunca je poslao zlatni grad (kukuruz) da služi ljudima kao hrana.

Indijanci su kukuruz smatrali boginjom useva, zajedno sa pasuljem i bundeva. Kako su ga koristili:

• semenke – kao hrana, za proizvodnju ulja, alkohola ili nakita,
• lišće – za punjenje dušeka, izradu lutaka i mokasina,
• za mrtve, kao deo stvari poslatih u Zemlju večnog lova.

U Evropu je ova biljka stigla za vreme Kolumba, zajedno sa drugim kuriozitetima donetim iz Novog sveta, zbog čega mu je prvo ime bilo „indijska pšenica“. U 16. veku počeli su da ga gaje Italijani i Francuzi u Evropi, a zahvaljujući Špancima i Portugalcima kukuruz je stigao u Afriku. U početku kukuruz nije bio mnogo popularan, koristilo se samo brašno proizvedeno od njega. Tek u 19. veku počinje da se masovno uzgaja.